Сисевац и околина
У подножју Кучајских планина, на 360 метара надморске висине, налази се Сисевац, један од бисера нашег туризма. Удаљен је 160 км од Београда, а само 20 км од искључења са ауто пута код Ћуприје. Сисевац је смештен на извору реке Црнице у прелепој котлини окруженој шумама. Јединствена "ружа ветрова" какву ретко које излетиште има вратиће Вам младост и свежину и учиниће Сисевац Вашим омиљеним местом за одмор и опуштање...
Очувана природа, зелене шуме јужног Кучаја, бистра река и потоци који се у њу сливају, термална вода, чист ваздух, заједно са богатом културно- историјском традицијом чине овај крај јединственим. Природне предности дају довољан разлог да посетите Сисевац и да га после тога уврстите у једно од незаборавних места за Ваш одмор у које ћете се стално враћати.
Сам назив Сисевца везује се најчешће за манастир св. Сисоја који је данас обновљен. Први помен Сисевца се јавља 1389. године када Царица Милица у једној повељи помиње свештеника Сисоја коме је дат Паракинов брод (Параћин), део некадасње Петрушке области.
Долазак Сисоја на ове просторе поклапа се са временом грађења манастира Раванице. Други писани документ из новије прошлости је из 1859. године у путописима Феликса Каница, који описује рушевине манастира Сисојевац, планински пут и римске топионице. На основу овога може се закључити да су на овој локацији живели људи још у доба Римљана.
Оно сто се поуздано зна је то да се насеље увећало тек после откривања рудника угља, око 1860. године, и његове масовније експлоатације. Експлоатација се нарочито увећала после подизања Фабрике штофова у Параћину, 1880. год. У почетку је угаљ довожен у дрвеним колима са запрегом све до 1892. године када је изградјена пруга уског колосека.
Снимак извора реке Црнице
Црница није река дугог тока, нити је много удаљена од главних путева. Ипак, поред ње је саграђено десетак манастира и један стари град.
Река Црница извире у снажном млазу испод огромне стене, на јужном делу Кучајских планина. На извору је река потпуно бела од кречњачких стена, па се зато некад звала Белица. Прича се да се током турске владавине силан свет окупио на сабору код Цркве, у доњем току реке. Турска ордија је изненадила народ на сабору и после невиђеног масакра крв је обојила белу реку. Од тада се река не зове Белица, него Црница.
Река Црница је дуга непуних тридесет километара и улива се у Велику Мораву код Параћина. Извире у пространој удолини код рударског насеља Сисевац. Потом улази у десет километара дуг кањон, а код Поповца излази у пространу равницу, где јој се придружује и река Грза, а потом здружене теку до Велике Мораве.
Прва светиња се налази на самом извору Црнице. Манастир Сисојевац је подигао 1380. године духовник кнеза Лазара, Сисоје Синајит. Манастир је опустео крајем XVII века и обновљен је 1978.године. Поред манастира, на извору Црнице налазе се рибњак и мотел. То је омиљено излетиште становника Параћина, Ћуприје и Јагодине. За првомајски уранак становништво ова три града буквално се пресели на врела Грзе и Црнице.
Низводно од Сисојевца река Црница улази у тешко проходан кањон. Овуда пролазе само вукови и ловци. По њиховој (ловачкој) причи у кањону се налази десетак манастиришта, али их је вегетација тако покрила да може да их пронађе само добар познавалац кањона. Код села Забрга река прави велику кривину и излази из кањона. На месту где је река зајежена, а лева обала се благо спушта у реку, налазе се остаци манастира Намасија или Манасињац. Судећи по остацима, ово је био значајан манастир са одбрамбеним зидинама и јаком кулом. Црква посвећена светом Николи конзервирана је и обновљена у једном малом делу. Низводно од манастира се налазе воденице, рибњак и мост преко реке.
Село Забрега је подигнуто на десној речној обали. Село има амфитеатрални облик и кружно се спушта ка реци. Подједанко су занимљиве старе очуване куће и нове коју су међусобно повезане правим мостовима. Вероватно станари не желе да газе по блату када пада киша. Када од Поповца путујете до Забреге постајете свесни присутности села тек кад уђете у њега. Причају старији мештани да током Другог светског рата Немци нису ниједанпут ушли у село, јер нису знали да постоји.
Чим прође Забрегу, Црница поново улази у кањон. На левој речној обали се налазе остаци храма посвећеног светом Јовану Главосеку. Подаци о овој Цркви су врло оскудни и познато је само да је обновљена 1520. године. После посете овој Цркви, потребно је вратити се назад до мостића и прећи реку. Стаза води десном обалом и полако се пење навише ка стотинак метара високом узвишењу. Већ са стазе се назире моћна стена на заравњеном платоу и велика пећина испод њега. Призор који се на платоу указује вредан је пешачења. Река Црница са три стране окружује дубоким, непролазним кањоном ово култно место. На централном делу платоа се налази камени мегалит и тешко је поверовати да је сав овај склад случајан. Вероватно је зато и настала легенда да је камен донела деспотица Јерина у својој кецељи у средиште свог дворца. На самој ивици амбиса се налазе рушевине куле, па се претпоставља да су то остаци града Петруса. То је био највећи утврђени град у средњем Поморављу и по њему се цео овај крај звао Петрушка област. Од града се стаза стрмо спушта наниже ка реци. На самој речној обали, приљубљена уз стену и покривена густом вегетацијом, крије се Црква посвећена Благој Марији Петрушкој. Сабор и кланица у којој су Турци побили народ, кад је река зацрнила своје име, догодио се крај ове светиње.
Када стојите на платоу града Петруса и посматрате кањон Црнице, имате утисак да сте удаљени дестинама километара од било какве цивилизације. Довољно је отићи неколико стотина метара од ивице кањона у смеру запада, па да са одсечене стене видите апокалиптично здање цементаре у Поповцу, која избацује сиву прашину и покрива њом њиве, куће, људе, воћке у цвету …
Господар Петруса, жупан Вукосав, је подигао још једну богомољу на обалама Црнице. То је манастирска Црква, посвећена Пресветој Богородици у селу Лешје на планини Баби. Поред Цркве се налази и кула Орловића Павла, која је чувала улаз са Честобродице у Поморавље. Поред Цркве се налазе три чувена извора на које је долазила краљица Наталија да пије воду.
У непосредној близини Петрушке области, налази се манастир Раваница, задужбина кнеза Лазара. Црква посвећена Вазнесењу Господњем подигнута је половином осме деценије XIV века. У Цркви се налази ћивот са моштима светог кнеза Лазара, посмртни остаци светог Ромила Синајита и кнежевог млађег сина Вука.
Петрушку област је најзгодније обићи из Параћина, села Забрега или мотела Доротеј, који се налази у близини манастира Лешје, на путу за Честобродицу. Мотел је згодно место за ноћење. Осим рибњака и других погодности, поред мотела се налази извор сумпоровите воде, коју мештани зову и ватрена вода, а добра је за стомачне тегобе. Занимљиво је и стабло врбе из кога расте дуд крај манастира Лешје. Прича се да је напитак од тог лишћа добар за нероткиње. Момци из околине кажу да је учинак напитка стопостотан.
СЕЛО СИСЕВАЦ - ФОТОГРАФИЈЕ
